dobrodosli u moj svjet

dakle škola je počela,opet... ja vjerujen da i vi svi "obožavate" školu i da ste jedva čekali da raspust prođe kao i ja... i šta još reć nego da mrzim školu i da je mrzim i da je mrzim i da su me stavili u 1 smjenu pa mi je trebalo pola sata da se ustanem i kasnila sam u školu opet... a u ovu školu sam se upisala zato što su tehničari (a ja sam tehničar) uvjek 2 smjena pa da se mogu naspavat ali ne zašto bi mi spavali kada možemo ići u školu... i eto sretno vam svima u školi itd...

prošli tjedan bila sam u širokom kod rodice bilo je drama bili smo na nekoj svirci nije bilo loše sve u svemu bilo je drama čak sam nešto i na gitari naučila i tako to pozz

ovo je cool

ona je stajala mirno iznad

i gledala kako je njen život završio

nije to tražila

nije to htjela

ali ipak se dogodilo.

bjesna i željna za osvetom

da bi našla svoj mir

zastala među svjetovima

između života i smrti

izmađu tame i svjetla.

nitko je ne može vidjeti,

vidjeti tu tugu u njenim očima

i pošle bi joj suze

ali nije znala da plače.

nitko ne zna da je tu

i nemože je utješit

i reći da će sve dobro proći

imala je samo nadu

da će jednom sve pa i to proći.

nitko je nije mogao čuti

a toliko je željela nekom

reći što je muči.

nitko nije znao izlječiti njene bolne rane

koje nosi sa sobom sve te godine.

toliko je vremena prošlo

a ona i dalje mirno stoji i čeka

jer postoji nada da će u raj

jednog dana i ona poći.

za vikend sam bila u zoraninoj vikendici. gorilo bili ja zoky zoranin rođak i njegova dva prijatelja kupali se u bazenu u 11 sat navečer pili zajebavail se kupali se na neretvi spavala sam čak 1 ipo sat maloprije se probudila. zoranin brat mi je posudio gitaru da sviram dok je ja ne kupim sebi.

ja i moji prijatelji pravimo noć izazova pa ponestaje mi više ideja ako netko smisli neki dobar izazov neka napiše. unaprijed hvala...

jučer sam se probudila u 8 sati i otisla na popravni u 9 i onda tamo isto idiot sjedila 2 sata na stepenicama dok je prof jela kolače i onda izašla i rekla mi dodi ti sutra u 9. i dođem ja u 9 i opet sjedim čekam i dopizdi mi čekat uđem u školu počnem je tražit i izbaci me jedan profesor i kasnje nas razrednica zove da dođemo i prof iz statistike napadene mene i ove moje iz razreda i ja joj kažem da sam je tražila a da nas je profesor izbacio. i uđemo u učionicu niko nije učio samo ja što je veliko čudo i niko neće prvi pa se ja javim i tako me ona mori mori i pitame jednu elekciju samo tu jednu što nisam naučila i kažem joj da nisam tu da jesam sve ostale. i na kraju mi kaze aj briši nešto si znala. ja je pitam jeli to znači da sam prošla kaže ona jesi ja se počnem derat vrištat pokupim svoje stvari istrčim iz učionice u hodniku se opet počnem derat i trčim po škloi i govorim ovoj prijateljici da sam prošla onda se razrednica počne derat na mene i govori mi da se ne derem ja joj govorim da sam prošla i ona mi kaže super aj sad idi i ja odem. odem do zoky ona bila u zagrebu nismo se vidjele mjesec dana i bile malo kod nje malo u u i grad i tako to.i ona je napravila blog pa eto ona će pisat svoje pjesme pa je posjetite na www.zokyyy.mojblog.com

ovu bol više ne mogu

držat u sebi

zato pišem ove riječi

jer nikom drugom nemogu ovo reći.

moje malo srce

ovo više ne može izdržati

hoće da se preda

ali nema hrabrosti.

oko mene tamni zidovi

nemam kuda izaći

ovdje nema svjetla ni radosti

samo tuga živi u meni.

iza ovih zidova

na mom licu

lažni osmjeh tugu prekriva

mene lažna maska predstavlja.

ali opet se vratim

među tamne zidove

i tu se moj stvarni

život nastavlja.

suze su mi jedini prijatelj

i samo one znaju to

kad mi je najteže

one su tu maze lice moje i tješe me.

ovi zidovi me ubijaju

oni mi slobodu oduzimaju

oni me guše

i suze zovu upomoć.

nikog nema da smiri rane bolne

koje se na srcu godinama nakupljaju

sama u svom svijetu

tražim utjehu nečiju

ali nema nikoga osim suza i tuge.

sjedi sama u kutu svoje sobe

tama je svugdje oko nje

samo mali tračak svjetlosti

ulazi kroz jednu rupu na roletni.

taj tračak svjetlosti obasjava njeno lice

i suzu koja je tako mala

a toliko boli nosi u sebi.

sama u svom svijetu

sigurno razmišlja o njemu

on je u njoj probudio tugu

i unjeo nemir njenoj duši.

jecaji njeni prodiru kroz sobu

u grlu je steže i guši

srce je boli, za smrt moli

jer je on ne voli.

suze da zaustavi ne može

one same teku od sebe

ni bol spriječit ne može

jer nezna kako će.

patnja njena prevelika je

kako i ljubav koju prema njemu osjeća

neznam hoće li moć dalje bez njega

hoće li se moći boriti.

nadam se da hoće

jer nastavi li ovako

od ljubavi umrijet će.

dakle...... jučer je bio popravni i ustajem se u 7ipo da ponovim još neka sranja i statistike. spremim se i siđem dole do majke i počnem je morit sa svojim popravnim i ona me više nije mogla slušat i izbaci me iz kuće i kaže mi sve će bit uredu u zatvori vrata i ja opet uđem i jadam se i govori joj kako mi se neda ić da nisam naučila jednu elekciju ona mi opet govori biće sve uredu i izbaci me zatvori vrata i zaključa vrata. ja stvavim ključ u bravu pokušam otključat nemože i počnem zvoniti na vrata niko neotvara kad samo čuješ motherin glas odlaziiiiiiiiiiiii...volim malo zajebavat svoju mother. i zaputim se ja prema školi kad tamo cure iz škole sjede na stepenicama i bezze pricamo o popravnom kad se one ustadoše i govore mi odošmo ti mi i ja im govorim pa gdje će te popravni je i one mi kažu pa popravni je odgođen. dakle........... ja ovdje preživljavam slom živaca jer mi je godina u pitanju a one mi zaboravile reć da je popravni odgođen, nevjerojatno.........

i zaputim se prema kući zvonim na vrata i majka na onom sranju vidi da sam ja i pita me šta je sad i ja joj govorim da je popravni odgođen i ona mi nevjeruje i skonta napokon da je odgođen i pusti me u stan.

uglavnom odgođen je zato što su neki profesori bolesni. nadam se da je ona dlakava glupača što me oborila bolesna i želim joj brz neoporavak. ta prof. ima malu bradicu pa tako da je i bukvalno koza(uvrijedi jadnu životinju).